REČ NA OTKRIVANjU BISTE prof. dr PETRA KOSTIĆA (1901 – 1969.)

NA „ČARAPIĆEVOM BRESTU“ 1. juna 2002. godine

Danas će ovde biti reči o jednoj posebnoj ličnosti, lekaru, naučniku, vrsnom planinaru i iznad svega humanisti, ličnosti koja je svojim humanizmom povezala struku i svoju veliku pasiju i ljubav – PLANINARSTVO.

Kao lekar dostigao je vrh u svojoj struci, kao naučnik unapredio je oblast kojom se bavio – ginekologiju, kao organizator odlično je vodio Kliniku u Narodnog fronta ulici, čiji je bio upravnik.

Kao čovek imao je dar da okupi najsposobnije, da zainteresuje najširi krug i da povede autoritatvno i sigurno sve.

Kao planinar bio je u punom usponu već pre Drugog svetskog rata. U neuporedivo težim saobraćajnim i smeštajnim uslovima prešao je većinu jugoslovenskih planina; to ga je dovelo u rukovodstvo Srpskog planinskog društva. Kao obdareni fotograf zabeležio je mnoge prizore i likove iz planina. Bio je u tome jedan od najboljih, pa je tako bio na čelu foto sekcije SPD-a.

U posleratnom periodu, već prvih godina nastavlja sa planinarskom aktivnošću. Član je prvog posleratnog planinarskog rukovodstva i aktivno planinari. U vreme opšteg siromaštva i oskudice, kada se iz raznih razloga vrlo teško i retko izlazilo iz zemlje, učestvuje u jednom od prvih uspona u inostranim planinama – izlazi na Kilimandžaro i potom na Olimp, što je u to vreme bio izvanredan uspeh. Dobija, u ne tako velikom broju odabranih, tada najveće priznanje – zvanje “stari planinar”.

Čovek velikog znanja i širokih shvatanja, zna da je medicinskom kadru, od laboranata i medicinskih sestara do profesora i upravnika klinika, s obzirom na tehničke i radne uslove, tempo rada, dugotrajnu koncentraciju, napetost i odgovornost, nužno osveženje i rekreacija. To je bio motiv da pri tadašnjoj Medicinskoj velikoj školi, sa još devet uglednih saradnika, osnuje planinarsko društvo. Tako se 9. maja 1950. godine rodila „Avala“, uvek otvorena i za članove van medicinske struke. Ugled, tada docenta, dr Petra Kostića bio je toliki i takav, da su se u „Avali“ našli mnogi odlični predratni planinari, ali i mnogo novih i mladih. „Avala“ je pod njegovim rukovodstvom napredovala veoma brzo. Nije prošlo mnogo vremena, a broj članova je dostigao 3600.

Profesor Kostić je vrstan planinar visokogorac, ali i odličan organizator markiranja staza, što je činio posleratnih godina, naročito na planinama južne Srbije; organizator i vodič velikih grupa planinara na višednevnim pohodima, koji su uvek bili dobro osmišljeni i imali osim planinarskog i neki drugi, kulturno – istorijski ili humani sadržaj. Osim toga, znalo se da će posle izleta, na sastanku Društva, predsednik Kostić naći načina da proveri zapažanja i pamćenje učesnika.

Njegova odanost pozivu i još više humanost su učinili da osmisli jednu u to vreme izuzetno korisnu, čak dragocenu vrstu planinarske aktivnosti. U zabitim planinskim selima članovi Društva, lekari i drugo medicinsko osoblje su, unapred najavljeni, obavljali preglede, davali medicinske i higijenske savete. Bila je to sprega lepog i korisnog – planinarstva i istinskog humanog služenja planincima, koji u to vreme nisu mogli lako doći do lekara.

Lično sam bio svedok i da je na običnim izletima, potpuno neplanirano, susrećući ljude obhrvane nekim zdravstvenim nevoljama, ukazivao pomoć, upućujući ih na odgovarajuće zdravstvene ustanove ili načine lečenja.

Profesor Kostić je dostigao i onaj najviši domet u planinarstvu – bio je graditelj domova. Njegova ideja je izgradnja doma u kome smo – „Čarapića bresta“. I ne samo ideja, nego i organizacija izgradnje i obezbeđenje sredstava.

Osećajući zamah planinarstva u tim pedesetim godinama prošlog veka i uviđajući i na osnovu predratnih iskustava značaj i budućnost Kopaonika za razvoj našeg sporta, pokreće izgradnju velikog doma sa osamdeset kreveta i svim pratećim sadržajima na Marinim vodama. Skopski zemljotres onemogućuje završetak izgradnje – sredstva namenjena tome odlaze gde su potrebnija.

Svi mi, koji smo posle njega vodili „Avalu“ i učinili da ona dobije još neki dom – bilo onaj na Kopaoniku, bilo bivši depandans „Bresta“, a sada kompletan i udoban planinarski dom, učinili smo to na temelju onoga što je „Avali“ ostavio dr Petar Kostić. I nije slučajno što „Avalina“ kuća na Kopaoniku nosi naziv Planinarski dom “dr Petar Kostić“, ni što u ovom trenutku u „Čarapića brestu“ otkrivamo poprsje ovog znamenitog čoveka i velikog planinara.

Na kraju, dužni smo zahvalnost rođacima i naslednicima prof. dr Petra Kostića, gospođi Veri Marković i gospodinu Vladanu Markoviću zbog toga što su „Avali“ ljubazno ustupili njegovu bistu.

Biće nam svima čast da bistu dr Petra Kostića otkrije jedini živi osnivač „Avale“, profesor dr Marko Anaf.